Štetni sastojci krema


Štetni sastojci dugoročno deluju na zdravlje, ali komplikovana imena znaju da zbune . Treba znati sledeće:


Alkohol


Alkohol je čest sastojak kozmetičkih preparataPoznatije vrste koje se koriste u kozmetici:
- sopropil
- SD alkohol (specijalno destilovani, koji nije za piće)
- etanol

Alkohol istanjuje površinski sloj kože koji sprečava njeno isušivanje: koža ostaje nezaštićena i često postaje veoma masna. Takođe, alkohol uzrokuje prerano starenje i izboranost kože. Preparati protiv akni se često preporučuju, ali posle akutnog poboljšanja, koža ubrzo postaje jako masna.


Supstance koje zatvaraju pore


Iako supstanci koje zatvaraju pore nema mnogo, najbolje je da ih izbegavate, jer ako se pore zatvore, pojaviće se miteseri ili će doći do upale kože.

- (sirćetni) lanolin,
- butil stearat,
- kakao puter
- ulje iz semenki,
- isoparafin C9-11,
- laneno ulje,
- miristil miristat,
- miret-3 miristat,
- oktil palmitat i
- oktil stearat.

Posebno treba izbegavati izopropil miristat, sastojak koji prodire u koren dlake i deformiše ga. Osnovni sastojak WD-40 deluje na isti način.

Blaže verzije supstanci koje blokiraju pore su:

- izostearil alkohol,
- lauret-4,
- laurilnska kiselina,
- crvene boje koje se koriste u kozmetici,
- ulje kikirikija i
- oktildodecanol.


Boje koje se koriste u kozmetici


Veštačke boje nemaju korisno dejstvo i dodaju se kozmetičkim preparatima isključivo iz estetskih razloga. Neke od njih su bezbedne i mogu da se koriste, ali većina njih iritira kožu, posebno delove oko očiju.
Ne preporučuju se proizvodi u crvenim, roze i narandžastim tonovima (rumenila i ruževi za usne), jer mogu da izazovu upale ili zatvore pore budući da stvaraju zakrčenja ispod kože. Miteseri oko usana siguran su znak da vaš ruž ili olovka za usne sadrže kozmetičke boje. Fleke ili osip na koži glave takođe su znak da šampon ili balsam sadrže kozmetičke boje. Neutralne varijante su karamel, kana, guanin i oksidi gvožđa.


Mirisne supstance


Mirisne supstance daju kozmetičkim preparatima prijatan miris. Postoji veliki broj mirisa koji izazivaju dermatitis, a mogu da budu i toksični. Mirisi su fotoosetljivi, što znači da reaguju na sunčeve zrake i mogu da uzrokuju pigmentaciju kože. Kada birate mirise, treba da znate da naznaka “bez mirisa” (unscented) ne znači da proizvod ne sadrži mirisnu komponentu, koja može da izazove iritaciju kože. Samo proizvodi sa naznakom “potpuno bez mirisa” (fragnance-free) ne sadrže mirisne komponente.


Lanolin


Iako je kvalitet lanolina poboljšan tokom godina, ova supstanca ipak ostaje snažan iritant , o čemu govori i činjenica da je lanolin ekstrakt iz ovčije vune, tako da može da sadrži i pojedine pesticide. Određen broj ljudi je alergičan na lanolin, koji može da utiče i na stvaranje akni i bubuljica. Stimuliše kožu, koja ubrzno proizvodi masti i ćelije, a to izaziva blokadu pora dlake, pojavu mitesera i fleka. Posebno treba izbegavati acetilovane lanoline.


Mineralna ulja


Neki naučnici smatraju da su mineralna ulja dobar sastojak kozmetičkih preparata, dok drugi tvrde da nisu. U suštini, ona su ekstrakt petroleja (nafte) i ima ih u različitim kozmetičkim preparatima, kao što su tonici, hidratantni preparati i dekorativna šminka. Naučnici koji smatraju da ih ne treba upotrebljavati, tvrde da ih koža ne upija, odnosno da ostaju na njenoj površini i prave barijeru koja sprečava da koža diše. Koža mora da se oslobodi nečistoća, da bi bila zdrava: ako postoji barijera, stvaraju se miteseri. Samo alkoholi mogu da uklone mineralno ulje sa površine kože, a kao što je već navedeno, ni oni nisu preporučljivi. Pored toga, mineralna ulja sprečavaju aktivne supstance (npr. vitamine) da prodru u kožu.
Zanimljivo je da popularno ulje za bebe sadrži mineralna ulja. Najbolji način da izaberete kozmetički preparat je da posmatrate reakciju kože, posle upotrebe preparata koji sadrže mineralno ulje.


Naftni derivati


Mnogi su naftni derivati kancerogeni, a tu spadaju:

- petrolatum i njegovi derivati (vazelin, petrolej, parafin)
- mineralno ulje

Često dolaze u kozmetici (kreme, voskovi za depilaciju, dekorativnoj kozmetici, zaštitnim kremama i kremama za njegu beba), čine kreme mazivim, omekšavaju kožu i čine je mekom i baršunastom. Štite kožu i nisu skupi. Mogu uzrokovati alergijske reakcije. Kao prirodnu alternativu koja se koristi u prirodnoj kozmetici su biljna bazna ulja i biljne voskovi iz organske ili biodinamičke proizvodnje koji su bogati vitaminima i mineralima. Po svojoj strukturi vrlo su slični sebumu kože, pa ih ona odlično prihvata i apsorbuje, te sjajno neguju kožu.


Propylene glycol


Ovo je jedan od najčešće upotrebljavanih sastojaka u konvencionalnoj kozmetici, jer veže velike količine vode za sebe i ima veliku moć prodiranja u kožu, bolju nego glicerin, a nije tako skup. Služi i kao rastvarač i vlaži kožu. Upotrebljava se u dekorativnoj kozmetici, dezodoransima u spreju, antiperspiransima, proizvodima za kosu, losionima za bebe, vodicama za usta i proizvodima za samotamnjenje. Njegova upotreba je sada smanjena (smatra se da ima neurotoksično djelovanje) a umesto njega se koriste “sigurniji” butylene i polyethylene glycol. Prirodna alternativa je glicerin biljnog porekla koji kožu štiti od gubitka vlažnosti.


Formaldehid


Opštepoznat kao jedna od najopasnijih hemikalija. Kancerogena je, a nalazi se u lakovima za nokte, te u raznim sintetičkim proizvodima za negu kose, kože i tela kao antimikrobna stvar i konzervans, ali se na deklaracijama nikada ne navodi kao formaldehid. Pojavljuje se pod pseudonima (većina ih u sebi sadrži “form”, npr. “formalin”, “lysoform” i “formalith”). Formaldehid nije uvek naveden jer ga druge hemikalije, kao što je imidazolidinil urea, uobičajeni konzervans u šamponima, na određenim temperaturama mogu oslobađati kao nusproizvod. Prirodna alternativa i ujedno i prirodni konzervans su sertifikovana organska eterična ulja.


Parabeni


Velika grupa hemijskih konzervansa. Smatraju se sigurnim, no neka istraživanja ih povezuju s karcinomom dojke. Dokazano je da butylparaben ima estrogeno djelovanje. Na deklaracijama se pojavljuju u terminima methylparaben, propylparaben, dakle uvek je deo reči paraben. Koriste se u šamponima, regeneratorima, losionima i dezodoransima.

Parabeni se u kozmetičkim proizvodima koriste kao konzervansi. Stavljaju se u skoro svaku formulu u malim količinama da bi sprečili razvijanje mikroba, izazivača bolesti. Bez konzervansa kozmetika bi bila mnogo opasnija za korišćenje. Parabeni se koriste već 20 godina u kozmetičkoj industriji i veoma su efektni u uništavanju mikroba. Kozmetički proizvod može sadržati jedan paraben u svom sastavu ili kombinaciju više „vrsta“ parabena.

Po statistici International Journal of Toxicology , postoji čak 22.000 različitih kozmetičkih proizvoda koji sadrže parabene. Ako pregledate vaše proizvode na polici, naćićete bar jedan koji sadrži parabene. Izdat je i konačni izveštaj ove organizacije o bezbednosti korišćenja metil, etil, propil, izopropil, butil, izobutil i benzil parabena uključujući i propratne efekte. Po tom izveštaju, ako pitate stručnjake i naučnike iz organizacije International Journal of Toxicology da li su parabeni loši, odgovor bi bio „NE“.
Međutim, ako detaljnije pročitate ovaj izveštaj možete videti da ipak postoje neke opasnosti od parabena. Propil paraben smanjuje koncentraciju sperme, nije u pitanju neka značajna brojka. Butil paraben je pokazao slične efekte, ali samo u slučaju kada se ubrizga. Jedna od opasnosti parabena, pronađena u ranoj studiji je da utiče na hormone. Postoji strah da ovakav uticaj na hormone može povećati rizik dobijanja nekih vrsta raka. Na osnovu ekspertskih studija sumnja se da propil paraben utiče na muške hormone, dok izobutil paraben utiče na ženske hormone.

Razne studije su pokazale da je pojedinačni uticaj parabena na nivo estrogena veoma nizak i slab. Ukoliko je u proizvod uključena samo jedna vrsta parabena, verovatno nema razloga za brigu. Ono što je zabrinjavajuće je da postoji veliki broj kompanija koje u jednom proizvodu za kožu uključuju više vrsta parabena (4-5 vrsta). Parabene nalazimo i u hrani i u lekovima, otud i ovakva izloženost parabenima.
Možda parabeni i nisu uopšte štetni u kozmetičkim proizvodima, ali danas na tržištu postoje i sigurnije alternative u vidu prirodne kozmetike bez parabena. Ovo je jedan od razloga popularnosti prirodne kozmetike poslednjih godina. Prirodni vitamin E je sasvim ok zamena za paraben. Ekstrakt semenke grožđa je poznat po odličnoj antioksidantskoj aktivnosti što veštački konzervansi i predstavljaju. On sprečava oksidaciju ostalih sastojaka u pakovanju. Dobra zamena mogu biti i vitamin A (retinil), vitamin C (askorbinska kiselina, ascorbic acid), sorbinska kiselina (sorbic acid), fenoksietanol (phenoxyethanol) i mnogi drugi. Na žalost, oni i dalje nisu toliko efikasni kao i sami parabeni.

Stoga ipak potražite proizvode u kojima nema ovog štetnog sastojka.


Phenoxyethanol


Aromatični eter alkohol koji se upotrebljava zbog mirisa i zbog svojih konzervirajućih svojstava. Smatra se sigurnim za upotrebu u kozmetičkoj industriji. Prema nekim istraživanjima smanjuje plodnost i toksičan je za reproduktivni sistem, povećava rizik od preranog poroda. Deluje iritirajuće na oči, pluća i kožu.
Slabi imunološki sistem.


Octyl methoxycinnamate


Hemijski zaštitni faktor. Smatra se sigurnim sastojkom, no neka su istraživanja ustanovila njegovu povezanost s rakom kože, kao i njegovo snažno iritirajuće svojstvo za oči i kožu. Koristi se u make up-u, losionima za samotamnjenje i salonima za sunčanje, kaoi i u mnogim kremama. Dokazano je i da se nakuplja u majčinom mleku i deluje poput estrogena. Prirodna alternativa ovom sastojku su mineralni pigmenti poput titan dioksida koji odbija sunčeve zrake od površine kože i ne upija se u nju.

Oktil-metoksicinamat (Octyl methoxycinnamate) Hemijski proizveden agens koji blokira sunčevo zračenje. Nalazi se u mnogim kremama za sunčanje. Štiti od UVB zračenja. Izaziva alergije i trenutno se sumnja da deluje slično ženskom hormonu estrogenu, a istraživanja Univerziteta u Cirihu su povezala i ovaj UV filter sa razvojem ćelija raka dojke.

Alternativa: Titan-dioksid (Titanium Dioxide) Ovo je sastojak koji se često nalazi u kozmetičkim preparatima. Reč je o neorganskom oksidu biserno bele boje koji se nalazi u prirodi. Uspešno, fizički, odbija UVA, UVB sunčeve zrake. Ovaj sastojak preventivno deluje protiv raka kože i preranog starenja kože. Može da se koristi sam ili u kombinaciji sa drugim agensima. Takođe, stvara efekat neprovidnosti kada se koristi u puderima za lice, senkama za oči i tenovima.


Natrijum lauryl sulfate


Iritira kožu i oči, može uzrokovati pojavu suve kože i ekcema. Svojim štetnim svojstvima može izazvati promene na DNK. Prirodna su mu alternativa šećerni tenzidi kao što su coco-glukozid i natrij coco-glukozid tartarat.

Natrijum-lauril-sulfat (Sodium lauryl sulfate) je sastojak svih jeftinih deterdženata, široko se primenjuje i u kozmetici. Sadrže ga šamponi za kosu, gelovi za tuširanje, pene za kupanje, sredstva za čišćenje lica - ali i sredstva za čišćenje motora, mašina, automobila - zbog toga što brzo odmašćuje. Istraživanje medicinskog koledža Univerziteta Džordžija ukazuje na to da taj sastojak prodire u oči, isto kao i u mozak, srce, jetru, itd., dugo se zadržavajući u tkivima. Istraživanje takođe ukazuje na to da natrijum-lauril-sulfat kod dece dovodi do nepravilnog razvoja očiju, a kod odraslih do katarakte.
Takođe, natrijum-lauril-sulfat može da uzrokuje opadanje kose, jer napada folikule. U penama za kupanje “jede” površinsku zaštitu kože i uzrokuje crvenilo i infekciju. Istovremeno, suši kožu skidajući zaštitne lipide sa površine.

Prirodna su mu alternativa šećerni tenzidi kao što su coco-glukozid i natrij coco-glukozid tartarat.


Vreme je da počnete da čitate deklaracije na kozmetičkim proizvodima. Svrha kozmetike nije samo da budemo lepe, već zdrave i lepe.